Представници града Ужица, општина Бајина Башта и Прибој и Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ потписли су 28. марта у Ужицу Меморандум о разумевању са пројектом „Енергетска ефикасност у јавним зградама“ у циљу заједничког деловања на пољу унапређења енергетске ефикасности, размене информација и знања.

У фокусу пројекта јесу унапређење регулаторног оквира у области енергетске ефикасности, развијање алата за анализу улагања у обнову школа, обуке домара и запослених у школама и вртићима, као и јачање капацитета јединица локалне самоуправе у области енергетске ефикасности у зградарству.

Свјетлана Ђокић, пројектни менажер из ГИЗ-а каже да се протеклу деценију радило на креирању регулатурног оквира у Србији и да је она постала лидер у смислу оствареног напретка, а све то не би могло без имплементације локалних самоуправа.

„Ситуација није нимало бајна, али није ни безнадежна. Ако се правилно приступи овај теми и одаберу економски оправдане мере има наде. Није само довољно уложити новац, већ је потребан и домаћински однос према објектима, да људи препознају основне ствари, шта урадити и колико инвестирати“, рекла је Ђокић.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић навео је да енергетска ефикасност заузима важно место у стратешком планирању и управљању градом Ужицем, као средство за остваривање уштеда и побољшање квалитета животне средине.

Он је навео да су улозена су значајна средства у мере енергетске санације јавних објеката као и да се већ пет година суфинасирају мере енергетске ефикасности у домаћинствима.

„Сарадња са ГИЗ -ом је од великог значаја и постићемо заједничке значајне циљеве у уштеди енергије, смањење емисије угљендиоксида и унапређење комфора. Техничком подршком коју ће нам пружити бићемо спреминији да извршимо приоритизацију инвестиција у јавне зграде, али бићемо и спремнији за коршћење донаторских средства“, рекао је Петковић.

Председник општине Бајина Башта Радомир Филиповић је рекао да је та општина међу првима које су почеле са преласком са фосилних горива на биомасу. Он је навео да Бајина башта има око 50 објеката јавне намене и на годишње нивоу губи око 40 милиона динара.

„До сада смо успели да урадимо девет објеката, а посебно смо поносни на реконструкцију ОШ „Рајко Павићевић“ и стационара Дома Здравља. Резултати кажу да је потрошња у школи десет пута мања. Наставићемо са сређивањем наших објеката како би још смањили потрошњу енергије“, рекао је Филиповић.

Заменик председника општине Прибој Саша Василић навео је да је сарадња са ГИЗ-ом почела још пре пет година на пројекту „Развоја тржишта биомасе у Србији“, а да је та општина потписала повељу о смањењу емисије ЦО2 за 40 одсто до 2030. године.

„Још 2016. године у четири јавна објекта омогућили смо да се уместо угља користи пелет, а упоредо спроводимо и мере енергетске ефиксности у јавним зградама. Обновили смо дечији вртић и основну школу. Ове године ћемо санирати и зграду општинске управе. Спајамо мере и на оба сектора нам је партнер ГИЗ, а очекујем добре резултате и у оквиру овог пројекта“, рекао је Василић.

Округли сто на коме је потписан Меморандум и разговарано о темема унапређења енергетске ефикасности у јавном зградама организовали су Стална конференција градова и општина и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, у сарадњи и уз подршку пројекта „Енергетска ефикасност у јавним зградама“ који спроводи ГИЗ у блиској сарадњи са Министарством рударства и енергетике. Подршку у реализацији овог догађаја пружио је и БиоЕн пројекат, који спроводи Регионална развојна агенција Златибор и која се већ годинама бави овом тематиком.

Инфо: "ZOOM UE"