banner-mosi2018

Образовање

Крајем XИX века друштвено-економске и културне промене у Турској и Аустро-Угарској, као и јачање Краљевине Србије, утицале су и на културно-просветне прилике у Прибојском крају. Поред верских установа носиоци тих промена биле су и основне школе. Прве четвороразредне школе отворене су у Бањи 1853. Прибојским Голешима 1869. и Прибоју 1888 године. Почетком XX века отворене су школе у Крњачи 1903, Ритошићима 1907 и Бучју1909 године. Рад основних школа за време Првог светског рата био је прекинут. После рата у прибојском срезу почеле су са радом четвороразредне школе у Врбову, Тоцима, Бучју, Крњачи, Ритошићима, Забрњици, Забрђу, Прибоју, Бањи и Кратову.Све до краја Другог светског рата у Прибоју није постојала никаква друга школа осим четвороразредне основне школе. Према попису из 1948 године Прибој је имао 17.989 становника а радило је 11 четвороразредних школа. У Прибоју је 1954. године било 17 четвороразредних и три осмогодишње школе са укупно 2340 ученика. Број ученика је стално растао тако да је у јесен 1964. године на подручју општине Прибој у основне школе било уписано 5.513 ученика. Због миграционих кретања број ученика у основним школама се смањује .Од 1984. до 2006. године затврено је 17 школа, 15 четворогодишњих и две осмогодишње школе(Стрмац и Бучје). У Прибоју је 6 матичних основних школа, са две осморазредне и 6 четвороразредних издвојених одељења.

Мрежу средњих школа на подручју општине Прибој чине Гимназија и Машинско-електротехничка школа.
У Гимназији се образују ученици за два смера: друштвено-језички и природно- математички. У Машинско-електротехничкој школи се образују ученици у три подручја рада у оквиру којих је 13 образовних профила.

Основне школе

Вук Караџић 452 087
Десанка Максимовић 445- 553
Бранко Радичевић 445- 437
Благоје Полић 445- 437
Никола Тесла 445- 437
9. мај 445- 437

Средње школе
Машинско електротехничка школа 451-170
Гимназија 455-180

Значајне године

1219. - Бања постаје седиште Дабарске епископије

1852. - обновљен манастир Светог Николе на Бањи

1865. - Прибој је добио телеграф

1879. - (8. септембра) у Прибој је ушла Аустроугарска војска и сместила се у два гарнизона на Бањи и на Зеленцу

1882. - подигнут је први савремени хотел

1906. - Аустроугарска изградила пругу од Међеђе до Увца

1912. - (6. октобра)  основано „Соколско друштво Душан Силни“

1922. - основан фудбалски клуб „ Лим“ Клуб је 1955. променио име у ФК ФАП

1929. - године пуштена у саобраћај пруга од Увца до Прибоја која се настављала на пругу коју је Аустроугарска изградила 1906, од Међеђе до Увца

1945. - (12. јануара)  ослобођење Прибоја у Другом светском рату

1945. - Прибој добија електрично осветљење

1953. - почела са радом Фабрика аутомобила – ФАП

Прибојска Бања

До овог познатог лечилишта може се доћи пругом Београд - Бар, или магистралним путем Београд-Подгорица од кога је удаљена 16 км.

Прибојска Бања смештена је на заравни изнад Прибоја на 550м надморске висине.

Прибојска Бања је од Београда до Подгорице, једна од најатрактивнијих туристичких локација за потенцијалне инвеститоре. Налази се у југозападној Србији на 320 км од Београда, 5км од Прибоја.

 Прибојска Бања

Општина Прибој,је у циљу развоја туризма,  усвојила План детаљне регулације  Прибојске Бање, у коју се  планирају велика улагања. Почетком фебруара 2009 године почела је изградња Тржног центра. У плану је и изградња хотела са четири звездице и пута Прибојска Бања – Чајетина .

Интересовање за инвестирање у ово природно лечилиште, познато још из римског доба је велико.

Уколико и Ви желите да будете један од потенцијалних инвеститора, обратите се нашим стручним службама у Општинској управи  који ће Вам дати све потребне информације и савете.

 

Природни  лековити фактори Прибојске Бање:

У самом центру Бање налазе се извори топле минералне воде, каптираних у четири базена  јачине 70л/с, сталне температуре од 36,5°C до 37,5°C. У току је изградња петог базена који ће бити у склопу  РХ Центра  Бања.

У земљи испод Бање и њене шире околине, лежи огромна природна акумулација чисте хладне воде (Муртеничко језеро). Испод акумулације, на преко 900 kм², лежи језеро топле воде чија је температура око 60°C.

 

Лековитост воде:

Једна од првих анализа извршена је 1878 .године у Бечу и од тада се убраја у врхунске светске термалне изворе. 

Експертизом Медицинског факултета из Београда вода је сумпоровита, благо алкална, без боје и мириса, благо радиоактивна, без примеса тешких метала pH 7,2.

 Прибојска Бања - Јаз

Купање – хидротерапија препоручује се за:

Лечење код свих облика хроничног зглобног и ванзглобног реуматизма, обољења периферних нерава, свих облика посттрауматских стања, обољења кичменог стуба, поремећаја периферне циркулације, хроничних гинеколошких обољења, хроничних кожних обољења - убрзава зарастање рана.

Пијењем воде, лече се функционална обољења дигестивног тракта, надимања, отежано варење, стања после хируршких интервенција. Смањена pH вредност и ниска минерализација су препорука код свих микрокалкулозних стања уринарног и билијарног тракта.

У центру Бање налази се РХ Центар са 106 лежајева , салама за физикалну терапију које су опремљене са најсавременијим апаратима за физикалну медицину и терапеутским базенима .У лечењу се примењује хидро, кинези и физикална терапија.

 Прибојска Бања- Манастир Св. Никола

Природне вредности у околини:

Прибојска Бања налази се у живописној долини реке Лим у близини атрактивних планина Златибора и Златара . Близина Потпећког и Радојинског језера и река Лима и Уваца нуде могућност риболова и рекреације на води .

Посебан доживљај пружа манастир Св.Никола из 12 века који се налази у самом центру Прибојске Бање.

Ова Бања је, због климатских фактора, уз комбинацију са хидротерапијом, идеално место за одмор и припреме спортиста.

Ова Бања је, због климатских фактора, уз комбинацију са хидротерапијом, идеално место за одмор и припреме спортиста.

 Прибојска Бања - Снимак из ваздуха

Историја Прибоја

Званични писани извори дају податке о насеобини Приибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.

У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије. 

Под Турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време Турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Бечког конгреса 1879. године у Прибој долази и Аустро- Угарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак Аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.

Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. И поред добро организоване одбране, у јесен 1915. године прибојски крај је допао под окупацију аустроугарске војске. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занаства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја . Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.

Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.

Почетак Другог Светског рата Прибој је дочекао без индустријских предузећа, али његов крај означио је нови почетак и убрзану индустрализацију. Поред индустрије, развија се трговина, угоститељство, грађевинарство и друге услужне делатности. Млинско предузеће „12. јануар“, дрвно-индустријско предузеће „Лим“ , угоститељско предузеће „Бић“, комунално предузеће „Услуга“ , индустријска конфекција ИНКОП, саобраћајно предузеће „Ракета“, индустрија „Полиестер“, грађевинско предузеће „Изградња“, фабрика синтетичких смола „EPOXID“, а нарочито фабрика аутомобила ФАП усмеравали су развој Прибоја.

Поред замаха индустрализације, препород доживљавају и друштвене делатности. Изграђен је Дом културе, отварају се нове школске зграде и здравствене установе. Мења се и број становника. Долазе нови радници из Словеније, Босне и Херцеговине, унутрашњости Србије. Повећава се број градског становништва приливом радника са сеоских подручија. На левој обали Лима, у Читлучком пољу, изграђен је Нови Прибој- популарно назван Насеље. Шире се и приградска насеља у Мраморју, на Зеленцу, на Мостини, Подинама, Пољицу, Јармовцу и др.

Од 1913. до 1946. године Прибојској општини припадала су и места Марића Луке, Штрпца, Плема, Увац, Борановићи, Миоче и Мокронози, а од 1946, припадају општини Рудо.

Данас је Прибој мала општина на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Већина од набројаних предузећа више не ради пуним капацитетима. Број становника се из године у годину смањује, али они који у њему остају чине све да Прибој учине бољим местом за живот будућих генерација.

текст: А. Мановић

Географски положај и природне основе општине Прибој

Општина Прибој се налази у југозападном делу Републике Србије, између 43˚ 33' 59" северне географске ширине и 19˚ 32' 07" источне географске дужине, на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. На северу се граничи са општином Чајетина (у дужини од 23 км), на истоку са општином Нова Варош (15.6 км), а на југоистоку са општином Пријепоље (28 км). На југу у дужини од око 27км граница општине је и државна граница са Републиком Црном Гором (општином Пљевља), а на западу у дужини од око 51 км граница општине је и државна граница са Републиком Босном и Херцеговином (општине Рудо и Чајниче). Укупна дужина границе општине Прибој је око 145 километара.

У административном погледу Прибој је општински центар са 14 месних заједница, 33 несеља и 24 катастарске општине. Према организацији републичке управе по управним окрузима припада Златиборском округу, од чијег је центра, Ужица, удаљена око 70км. Површина општине је 552 км2.

 

Рељеф


Рељеф општине Прибој је веома разноврстан и интензивно дисециран. У геотектонском смислу ова област се налази у области офиолитске зоне Динарида. У рељефу се издвајају три основна макрооблика: Речне долине Лима и Увца, флувиоденудационе површи и планинске масе, које се углавном дижу са ових површи. Најизразитија је површ Јабуке (нижа) и површ Побијеника (виша). Од планина се издвајају Побијеник и Јаворје ( са 1486 м н.в.) са леве, а Златар са десне долинске стране Лима. Надморска висина долина се креће од 400 до 500 м, површи су високе од 900 до 1300м, а планине до 1500м. Најнижа надморска висина је 392 м.

 

Геолошка грађа


Геолошка грађа општине Прибој је веома хетерогена. Овде се, наиме, јављају различите стенске формације и скоро сви стратиграфски слојеви од палеозоика до квартара. Заступљеност појединих геолошких јединица је неравномерна. Највеће пространство заузимају: серија дијабаз-рожначке формације, серпентине и серпентинисани перидотити и, потом, палеозојски шкриљци, затим мезозојски кречњаци. У појединим деловима општине срећу се и магматске стене. Од терцијарних и квартарних наслага доминирају конгломерати, брече и невезани седименти.

 

Геотектонске и геосизмичке карактеристике

Тектоника општине Прибој је веома сложена, што се одразило и на морфоструктурни склоп територије. Савремена тектоника је везана за дислокације Лима и Увца, као и Пљеваљску котлину која се налази у непосредној близини. Што се сеизмичности тиче, ова територија се налази између две изразито трусне зоне, Копаоничко-Златиборске и трусне зоне Црногорског приморја. Обе ове зоне утичу на сеизмичку хазардност ове области. Ниво сеизмичког ризика је најмањи на подручју према Златару (6,5-7), з знатно је ризичније подручје према Пљеваљској котлини ( 7,5 ) и Рудом.

 

Клима

Општину Прибој карактерише изразит климатски геодиверзитет. На релативно малом простору смењују се жупна, умерено-континентална и субалпска клима. Овакав изразит климатски диверзитет последица је велике рашчлањености рељефа (утицај планинских маса, хипсометрије, нагиба терена и експозиције) и регионалних ветрова. 

Средња годишња температура у Прибоју износи 9,3°C, док је она на висоравнима око 7,6°C. Средња годишња количина падавина за прибојску општину износи 752мм. На површима и узвишењима она је виша него у долини Лима, и креће се између 850-900мм. Удео снежних падавина у укупним падавинама је такође различит. У долини Лима он износи 15%, на површима до 30%, док је на планинама преко 40%.

 

Земљиште

Општина Прибој је веома сиромашна земљишним ресурсима. Кривац за то је најпре природна средина, а потом људска небрига и немарност. Наиме, веома стрми нагиби онемогућавају дуже задржавање разореног супстрата, а с друге стране погодују ерозији земљишта, па је и са те стране стварање и развитак земљишта веома отежано. Најквалитетнија земљишта у општини Прибој притиснута су водом акумуације ХЕ Потпећ или су уништена прекривком насеља, путева и индустријских објеката. На територији општине доминирају скелетна земљишта (литосоли), затим рендзине, ранкер, колувијуми, сироземи, гајњаче и смеђа земљишта.

 

Пољопривредно и шумско земљиште у општини 

Од укупне површине општине Прибој, од 55.300ха, на пољопривредно продуктивно земљиште отпада 18.427ха или 34,95% територије.

Табела бр.1:Структура укупне пољопривредне површине према начину коришћења

 

Општина ha

Удео у укупној пољ.површини %

Површина укупно

55.300

/

Пољопривредна површина

18.427

100

Оранице и баште

Укупно

4.046

22,0

Жито

390

2,1

Повртно биље

671

3,6

Крмно биље

2.478

13,4

Воћњаци

1.405

7,6

Ливаде

7.064

38,3

Пашњаци

5.912

32,0

Остало

2.395

13,0

Општина Прибој релативно је богата шумама и шумским ресурсима. Доминантан размештај шумских ресурса везан је за више делове општине. Под шумама се у општини Прибој налази око 64%, тј. 35654ха. Однос лишчарских и четинарских шума је 65:35. Државним шумама предузеће "Србијашуме" газдује преко свог организационог дела Шумско газдинство „Пријепоље" из Пријепоља, односно преко Шумске управе из Прибоја.

 

Воде

Хидрографску кичму општине Прибој представљају реке Лим и Увац, са Потпећким језером. Мање десне притоке Лима на том делу су реке Кратовска, Јармовачка, Годушка и Рабреновачка, као и река Увац која уоквирује границу општине са северне стране. Леви део слива формира река Поблаћеница, са притокама – Љутина, Касидолска, Бучевска, Сућеска, Гложанска, Жинска, Сочица, Баботина, Калуђеровска река, Шалипурска река - које дренирају падине Побијеника, Јаворја, Забрђа. Река Увац тече северном границом општине.

Термоминерални извори су концентрисани у и око Бање, али нажалост нису сви каптирани. Најпознатије извориште је оно на коме је подигнута Стара Бања на 530мнм. Са једним базеном, чији извор даје у секунди 43 литара воде, температуре 37˚С. Над слабијим извором изграђена су три базена Нове Бање капацитета 15 литара у секунди са температуром воде 36,5˚С. Издашност свих лековитих извора прелази 80 литара у секунди. Вода је без мириса и укуса, акратотерма, а по хемијском саставу слабо радиоактивна, индиферентна хорнеотерма земно-алкалног типа. Лековита вода се пије, али се више користи за купање.

текст: Г. Пијевац

Поткатегорије